Kultura
Predstava "Doktor D." po tekstu i u režiji Gorana Markovića biće premijerno izvedena 23. februara na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, najavila je direktorka tog teatra Maša Mihailović.
Umetnički direktor FEST-a Borislav Anđelić najavio je da će jubilarni, 40. FEST biti i podsetnik na protekle četiri decenije popularnog beogradskog festivala i presek savremene svetske produkcije, a posebno je preporučio filmove "Drvo života" i "Melanholija".
Dobitnik NIN-ove nagrade za roman "Tesla, portret među maskama" Vladimir Pištalo, bio je prošlog vikenda gost MI Magazina u Torontu i tim povodom učestvovao u književnoj večeri posvećenoj njegovom književnom stvaralaštvu.
Pisac Mihajlo Pantić dobio je u Rusiji književnu nagradu "Jugra" koja se dodeljuje za najbolju knjigu prevedenu sa svih slovenskih jezika na ruski, za delo "Ako je to ljubav" u prevodu Larise Saveljeve, saopštio je njegov beogradski izdavač "Stubovi kulture".
U galeriji Narodnog muzeja u Čačku, povodom Dana državnosti Srbije Sretenja Gospodnjeg, otvorena je izložba Srpske zastave iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, koja će trajati do sredine marta.
Najvažniji događaj u šoubiznisu, ceremonija dedele Oskara koja će ove godine će 26. februara biti održana po 84. put, okupiće ono najbolje što Holivud i kinematografska industrija imaju da ponude.
Zbog velikog interesovanja publike, popularna rok grupa Parni Valjak potvrdila je i treći uzastopni koncert 10. marta u Sava centru u Beogradu.
Dan Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), 20. februar, svečano je obeležen dodelom tradicionalnih nagrada, kao i otvaranjem dve izložbe povodom 65 godina rada.
Američki filmski časopis Holivud riporter objavio je veoma pozitivan osvrt na film Parada Srđana Dragojevića nakon njegovog prikazivanja na Berlinskom filmskom festivalu.
Beogradsko dramsko pozorište (BDP) obeležilo je danas 65 godina rada i dodelilo nagrade za umetnički i radni doprinos za 2011. godinu, kao i nagradu "Tatjana Lukjanova".
U atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu otvorena je izložba "Imaginarni vrtovi Ibera Robera", zahvaljujući kojoj će posetioci imati priliku da prošetaju umetnikovim imaginarnim vrtovima i upoznaju francusku kulturu 18. veka.
Izložbu je otvorio ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, a prisutnima su se obratile i direktorka Narodnog muzeja dr Tatjana Cvjetićanin i vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i autorka izložbe dr Saša Brajović.
Ministar Marković je ocenio da tu ima mnogo toga imaginarnog i čudesnog. On je prisutnima skrenuo prisutnima pažnju na nekoliko elemenata - trenutak u kome se izložba otvara, na istoriju izloženih slika i na ''našu mogućnost da vidimo ovu izložbu''.
Marković je rekao da što se trenutka tiče mi vidimo sve ono što je krasilo zrelo doba Francuske.
Direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetića istakla je da izložba pokazuje iznenađujuću raznolikost zbirki Narodnog muzeja, onaj široki raznorodni spektar vrednosti koje taj muzej čuva.
Ona je ocenila da se na dvema izloženim slikama Ibera Robera (koliko ih Narodni muzej i ima u svom fondu) koje nisu na pravi način izučene i koje su ostale nepoznate i stručnjacima i široj javnosti, na najbolji način pokazuje kako Narodni muzej učestvuje u zaštiti, ali pre svega u promociji kulturne baštine.
''Izložba kao i istoimena knjiga biser su stručnog i kreativnog stvaralaštva'', zaključila je Cvijetćanin.
Autorka izložbe dr Saša Brajović primetila je da obe slike, a naročito slika "Stepenište parka palate Farneze u Kapraroli" sumira ukupnu francusku kulturu, naročito vizuelnu kulturu 18. veka.
"Slika u posmatraču treba da pobudi osećajnost i to je ključna reč 18. veka'', ocenila je autorka izložbe, dodajući da to slika i umetnost pre francuskog 18. veka nisu imale.
Posetioci izložbe biće u prilici da vide slike "Stepenište parka palate Farneze u Kapraroli" i "Park na jezeru", koja su dela jednog od vodećih francuskih umetnika druge polovine 18. veka.
Rober je kroz svoj rad ujedinio iskustva dizajnera vrtova i slikara. "Rober od Ruina", kako su još nazivali ovog umetnika, najveći ugled stekao je slikajući idealizovane i vanvremenske vedute na kojima se prožimaju ruševine zdanja iz prethodnih epoha i perioda.
Slika "Park na jezeru" jedno je od mnogih dela manjeg formata koje Rober radi za tržište tokom 1770-ih, dok je slika "Stepenište parka palate Farneze u Kapraroli" jedan od najpoznatijih Roberovih radova.
Izložba će, kroz prateće tekstove, omogućiti posetiocima da saznaju brojne pojedinosti i o kompleksnom procesu konzervacije i restauracije i da vide kako je, uz pomoć specifičnih analiza i ispitivanja, moguće proniknuti u tajni život slika.
U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije dodelom nagrada svečano je obeležen Dan Društva konzervatora Srbije, koji je ujedno i Dan zaštite spomenika kulture.
Pre dodele nagrada, skupu se obratio v.d upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić rekavši da odeljenje za konzervaciju NBS-a daje doprinos restauraciji i konzervaciji u Srbiji i ocenivši da je potrebno posvetiti posebnu pažnju zaštiti kulturne pokretne i nepokretne baštine.
Ristić je najavio da će, s tim u vezi, NBS pokrenuti veliki projekat zaštite rukopisne građe u saradnji sa Biološkim fakultetom u Beogradu.
Predsednica Društva konzervatora Srbije Gordana Mitrović podsetila je da ovo društvo slavi 40 godina postojanja i istakla da danas kada svi imaju pravo na nasleđe uloga organizatora konzervatora postaje još odgovornija.
Uručene su i počasne nagrade. Veliku nagradu Društva dobila je istoričarka umetnosti Svetlana Pejić iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kultur,e a godišnju arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog sada Slobodanka Babić.
Zahvalnicu DKS-a dobila je banka ''Inteza'' za širenje svesti o značaju i očuvanju kulturnog nasleđa Srbije realizacijom projekta ''Mesto koje volim''. Nagrada se sastoji od diploma.
Sekcija arhitekata DKS-a iz Fonda Milorada Dimitrijevića uručila je nagrade ''Zlatna mistrija'' arhitektama Predragu Mišiću za restauraciju crkve-brvnare u Vraniću i Milki Krstivojević za sanaciju crkve svete Trojice u Kraljevu.
Pre 25 godina, 22. februara 1987. godine, Endi Vorhol, jedna od najvećih figura popularne kulture, američki slikar, režiser, publicista, glumac, umro je u 58. godini.
Rođen je kao Endru Varhola u Pitsburgu u Pensilvaniji, a poreklom je Rusin iz Slovačke. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Univerzitetu u Pitsburgu.
U Njujork se preselio 1949. i počeo uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku.
Tokom šezdesetih godina, Vorhol je od jednog od najuspešnijih reklamnih ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike.
Vorhol je drugačije od ostalih umetnika tog vremena gledao na odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti. Umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući popularnu kulturu – pop art.
Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Vorhol koji je kasnije postao poznat kao "Otac popa" prihvatio je ovaj stil.
Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Vorhol svoje teme traži u brendovima, zvezdama i dolarima i isključuje svaki trag ruke.
Vorhol je, takođe, slikao i poznate američke proizvode, kao što je "koka-kola", ali i poznate popularne ličnosti poput Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Elvisa Prislija.
Godine 1963. osnovao je atelje "Fabrika" i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti.
Počeo je, takođe, i da se bavi štampom na tkanini sitotiskom i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan.
Godine 1968. umetnica Valeri Solanas je u "Fabrici" pucala na Vorhola. Pre tog događaja Solanas je bila marginalna ličnost u "Fabrici". Osnovala je grupu pod nazivom S.C.U.M. - "Društvo za sečenje muškaraca". Ona se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine Ja čovek. Vorhol je bio teško ranjen i jedva je preživeo.
U poređenju sa uspehom i skandalima iz šezdesetih, sedamdesete su bile mnogo mirnije. Vorhol je počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret kineskog političara Mao Cedunga napravljen je 1973. godine.
Ovaj umetnik bio je jedan od prvih vodećih homoseksualnih američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su ga smatrali za aseksualnu osobu ili voajera. Međutim, njegovi biografi odbacili su takve tvrdnje.
Vorhol je preminuo relativno rano, u svojoj 58. godini u Njujorku. Prema novinskim izveštajima, on se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su mu dali mnogo tečnosti, zbog čega je došlo do hiperhidratacije.
Endi Vorhol je sahranjen na unijatskom grkokatoličkom groblju u predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i japanska avangardna umetnica i mirovna aktivistkinja Joko Ono.
Strip-crtač Marko Somborac dobitnik je nagrade „Desimir Tošić” koju dodeljuje „Službeni glasnik” za seriju stripova u našem listu u 2011. godini, u kategoriji za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova.
BEOGRAD, 20. februara 2012. (Beta) - Nagrada "Desimir Tošić" dodeljena je u ponedeljak Dragoljubu B. Djordjeviću za knjigu "Kazuj krčmo Džerimo" i crtaču Marku Somborcu za seriju stripova u dnevnom listu "Blic" ..
LOS ANDJELES, 20. februar 2012. (Beta-AFP) - Film Vudija Alena "Ponoć
u Parizu" dobio je nagradu za najbolji scenario koju dodeljuje
Sindikat američkih scenarista, što je još jedna u nizu nagrada
uoči Oskara.
MADRID, 20. februar 2012. (Beta-AFP) - Film "No habra paz para los
malvados" reditelja Enrikea Urbisua proglašen je za najbolji film na
svečanoj dodeli španskih filmskih nagrada u Madridu.
Taj film je dob..